Владимир СОКОЛОВ. Плутарх, Харон и английский книжный продавец

Plutarch—Charon—and a Modern Bookseller.

 

Charon.—Here is a fellow who is very unwilling to land in our territories. He says he is rich, has a great deal of business in the other world, and must needs return to it; he is so troublesome and obstreperous I know not what to do with him. Take him under your care, therefore, good Plutarch; you will easily awe him into order and decency by the superiority an author has over a bookseller.

Харон. Здесь вот какой-то чмых, который ну очень не хочет ступать на нашу территорию. Он говорит, что он очень богат, что у него в этом мире большой бизнес, и он должен вернуться к нему. Он так сильно гоношится, что я не знаю, что делать с ним. Повозись с ним поэтому немного, добрый Плутарх, ты быстро приведешь его в нужное почтение, благодаря тому превосходству, которое автор всегда имеет над книготорговцем.

Bookseller.—Am I got into a world so absolutely the reverse of that I left, that here authors domineer booksellers? Dear Charon, let me go back, and I will pay any price for my passage; but, if I must stay, leave me not with any of those who are styled classical authors. As to you, Plutarch, I have a particular animosity against you for having almost occasioned my ruin. When I first set up shop, understanding but little of business, I unadvisedly bought an edition of your "Lives," a pack of old Greeks and Romans, which cost me a great sum of money. I could never get off above twenty sets of them. I sold a few to the Universities, and some to Eton and Westminster, for it is reckoned a pretty book for boys and undergraduates; but, unless a man has the luck to light on a pedant, he shall not sell a set of them in twenty years.

Книготорговец. Я что попал в мир, где все наоборот? Где это видано, чтобы автор доминировал над книготорговцем? Дорогой Харон, позволь мне вернуться, я заплачу за проход любую разумную цену, которую ты запросишь. Но если мне суждено остаться, не оставляй меня один на один с теми, кого мы называем классиками. Что касается тебя, Плутарх, то у меня к тебе особенный зуб: ведь это почти по твоей вине я чуть не разорился. Когда я только открыл свой магазинчик, еще мало понимая в бизнесе, я неразумно купил издание твоих "Жизнеописаний", а также кучу старых греков и римлян, которые обошлись мне в фартинг. Кое-что я продал университетам, кое-что в Итон и Вестминстер, ибо весь этот хлам считается хорошим чтением для пацанов и студентов; но если ты не напорешься на педанта, этой ерунды ты не продашь и в 20 лет.

Plutarch.—From the merit of the subjects, I had hoped another reception for my works. I will own, indeed, that I am not always perfectly accurate in every circumstance, nor do I give so exact and circumstantial a detail of the actions of my heroes as may be expected from a biographer who has confined himself to one or two characters. A zeal to preserve the memory of great men, and to extend the influence of such noble examples, made me undertake more than I could accomplish in the first degree of perfection; but surely the characters of my illustrious men are not so imperfectly sketched that they will not stand forth to all ages as patterns of virtue and incitements to glory.

Плутарх. Что касается достоинств своей работы, то я надеялся на совсем иное отношение к ним. Должен, допустим, признать, что я не всегда аккуратен в исторических деталях, не всегда я и с должной тщательностью проверял факты биографий моих героев, как то делают те историки, которые всю жизнь занимаются одним или двумя деятелями. Желание сохранить память о великом человеке, и дать знать как можно большему количеству людей о благородном примере, заставляло меня браться за большее, чем я мог закончить с должной степенью совершества. Но все-таки харктеры моих знаменитостей не так уж и плохо набросаны, чтобы не мочь служить во все века образцом добродетели и славы.

My reflections are allowed to be deep and sagacious; and what can be more useful to a reader than a wise man's judgment on a great man's conduct? In my writings you will find no rash censures, no undeserved encomiums, no mean compliance with popular opinions, no vain ostentation of critical skill, nor any affected finesse. In my "Parallels," which used to be admired as pieces of excellent judgment, I compare with perfect impartiality one great man with another, and each with the rule of justice. If, indeed, latter ages have produced greater men and better writers, my heroes and my works ought to give place to them.

Мои размышления признаются глубокими и мудрыми, а что может быть более полезным для читателя, чем суждение умного человека о поведении сильных мира сего? В моих писаниях вы не найдете ни поспешных высказываний, ни недостойных похвал, ни поддакиваний мнениям черни. Нет там и пустого демонстрирования критического мастерства или надуманных литературных "красот". В своих "Параллельных жизнеописаниях", которыми принято восхищаться как образцами точных суждений я сравниваю с полной беспристрастностью одного великого человека с другим, и каждому стремлюсь отдать должное. Если последующие века произвели более выдающихся людей и писателей более высокого калибра, чем я, что ж? мои герои и мои работы должны уступить им место.

As the world has now the advantage of much better rules of morality than the unassisted reason of poor Pagans could form, I do not wonder that those vices, which appeared to us as mere blemishes in great characters, should seem most horrid deformities in the purer eyes of the present age—a delicacy I do not blame, but admire and commend. And I must censure you for endeavouring, if you could publish better examples, to obtrude on your countrymen such as were defective. I rejoice at the preference which they give to perfect and unalloyed virtue; and as I shall ever retain a high veneration for the illustrious men of every age, I should be glad if you would give me some account of those persons who in wisdom, justice, valour, patriotism, have eclipsed my Solon, Numa, Camillus, and other boasts of Greece or Rome.

Так как мир теперь управляется моральными правила более высокого полета, чем невооруженный учением Христа языческий разум, я не удивлюсь, что те пороки, которые нам в великих характерах казались всего лишь мелкими недостатками, теперь идут за ужасные деформации человеческой натуры -- такую моральную оценку я не осуждаю, но ею восхищаюсь. И я ценю вашу преданность своему делу, если вы публикуете более высокие образцы, ставя их как примеры тем из ваших соотечественников, чей нравственный уровень пока далек от потолка. Я радуюсь преференциям, которые они оказывают более совершенной и беспримесной добродетели, и поскольку я всегда ищу образцы великих людей во всех веках и у всех народов, я был бы рад, если бы вы указали мне на тех мужей, которые в мудрости, справедливости, доблести, патриотизме затмили моих Солона, Нуму, Камилла, и других прославленностей Греции и Рима.

Bookseller.—Why, Master Plutarch, you are talking Greek indeed. That work which repaired the loss I sustained by the costly edition of your books was "The Lives of the Highwaymen;" but I should never have grown rich if it had not been by publishing "The Lives of Men that Never Lived." You must know that, though in all times it was possible to have a great deal of learning and very little wisdom, yet it is only by a modern improvement in the art of writing that a man may read all his life and have no learning or knowledge at all, which begins to be an advantage of the greatest importance.

Книготорговец. Мистер Плутарх, вы это что ли о греках толкуете? Работа, которая погасила те убытки, которые я понес от богато изданной вашей книги, была "Жизнь головорезов", но я никогда бы не разбогател, если бы не опубликовал "Жизнь человека, который никогда не жил". Вы должны, как человек ученый, знать, что хотя во все времена можно было много учиться и оставаться при этом дубиной, однако только при совеременном прогрессе в книгопечатании человек может читать всю свою жизнь и совсем ничему не научиться, что для нас, книготорговцев, является большим преимуществом.

There is as natural a war between your men of science and fools as between the cranes and the pigmies of old. Most of our young men having deserted to the fools, the party of the learned is near being beaten out of the field; and I hope in a little while they will not dare to peep out of their forts and fastnesses at Oxford and Cambridge. There let them stay and study old musty moralists till one falls in love with the Greek, another with the Roman virtue; but our men of the world should read our new books, which teach them to have no virtue at all.

Война между вами, людьми знаний, и дураками также натуральна, как война между пигмеями и журавлями. Так как многие наши молодые люди дезертировали к дуракам, отряды ученых были выбиты с поля боя, и я надеюсь, в ближайшее время они не сунут носа и своих крепостей в Оксфорде и Кембридже. Пусть там и остаются и изучают старых заплесневелых моралистов до одурения, пусть себе там целуются один с древними греками, другой -- с римлянами. Но наши светские люди должны читать наши новые книги, которые учат их, что доблесть для умного человека только камень на шею.

No book is fit for a gentleman's reading which is not void of facts and of doctrines, that he may not grow a pedant in his morals or conversation. I look upon history (I mean real history) to be one of the worst kinds of study. Whatever has happened may happen again, and a well-bred man may unwarily (??) mention a parallel instance he had met with in history and be betrayed into the awkwardness of introducing into his discourse a Greek, a Roman, or even a Gothic name; but when a gentleman has spent his time in reading adventures that never occurred, exploits that never were achieved, and events that not only never did, but never can happen, it is impossible that in life or in discourse he should ever apply them.

Никакая книга не подходит для джентльмена, если там нет фактов или разъяснений, чтобы он не стал педантом в своей морали или в беседах. Я считаю историю (настоящую, конечно, а не ту что в учебниках), очень плохим предметом для обучения. Что было раньше, то и будет потом, и хорошо воспитанный человек может неосторожно привести подходящий пример в истории быть поставленным в тупик из-за того, что он неправильно произнесет там имя какого-нибудь грека, римлянина, или даже гота. Но если джентльмен проводит время в чтении о приключениях, подвигах или событиях, которых не только никогда не было, но и быть не могло по определению, он никогда в жизни или разговоре не будет и говорить о них.

A secret history, in which there is no secret and no history, cannot tempt indiscretion to blab or vanity to quote; and by this means modern conversation flows gentle and easy, unencumbered with matter and unburdened of instruction. As the present studies throw no weight or gravity into discourse and manners, the women are not afraid to read our books, which not only dispose to gallantry and coquetry, but give rules for them. Cæsar's "Commentaries," and the "Account of Xenophon's Expedition," are not more studied by military commanders than our novels are by the fair (??) —o a different purpose, indeed; for their military maxims teach to conquer, ours to yield. Those inflame the vain and idle love of glory: these inculcate a noble contempt of reputation. The women have greater obligations to our writers than the men. By the commerce of the world men might learn much of what they get from books; but the poor women, who in their early youth are confined and restrained, if it were not for the friendly assistance of books, would remain long in an insipid purity of mind, with a discouraging reserve of behaviour.

Секретная история, в которой нет ни секретов, ни истории, никогда не будет искушать джентльмена болтать о ней или чего-то там цитировать. И благодаря этому современная беседа течет мягко и просто, не загроможденная серьезными темами и не перегруженная познавательностью. Поскольку современное обучение не придает значения серьезности в беседах и манерах, даже женщины не боятся читать наших книг, которые не только располагают к галнтности или чтобы вертеть хвостом, но еще учат уму-разуму в этом. "Комментарии" Цезаря или ксенофонтовы "Отчеты" уже больше не изучаются офицерами, им подавай романы. Конечно, для других целей, ибо раньше военных учили, как побеждать, теперь -- как и куда бежать при опасности. Те возбуждали огонь пустой и глупой любви к славе: наши учать презирать глупую заботу о репутации. Женщины более благодарны нашим авторам, чем мужчины. Так уж заведено в мире, что мужчины могут многому научиться из книг; а вот бедные женщины, которые с детства заперты в четырех стенах, не будь дружеской помощи в книгах, оставались бы долго в детской невинности о жизни, и вели бы себя неправильно в жизни.

Plutarch.—As to your men who have quitted the study of virtue for the study of vice, useful truth for absurd fancy, and real history for monstrous fiction, I have neither regard nor compassion for them; but I am concerned for the women who are betrayed into these dangerous studies; and I wish for their sakes I had expatiated more on the character of Lucretia and some other heroines.

Плутарх. Что касается ваших мужчин, которые предпочитают изучению доблести напитываться пороком, полезной правды абсурдными фантазиями, а вместо реальной истории им подаваю вымысли о монстрах, я не хочу ни говорить, ни даже проявлять к ним сочувствия. Но я озабочен судьбой женщиной, которые вовлечены в изучение опасных предметов; и для их пользы хорошо если бы кто из моих последователей рассказал им о Лукреции и других героинях.

Bookseller.—I tell you, our women do not read in order to live or to die like Lucretia. If you would inform us that a billet-doux was found in her cabinet after her death, or give a hint as if Tarquin really saw her in the arms of a slave, and that she killed herself not to suffer the shame of a discovery, such anecdotes would sell very well. Or if, even by tradition, but better still, if by papers in the Portian family, you could show some probability that Portia died of dram drinking, you would oblige the world very much; for you must know, that next to new-invented characters, we are fond of new lights upon ancient characters; I mean such lights as show a reputed honest man to have been a concealed knave, an illustrious hero a pitiful coward, &c.

Книготорговец. Скажу вам, наши женщины читают не для того, чтобы жить или умереть, как Лукреция. Если бы вы писали, что billet-doux (любовное письмо) было найдено в ее комнате после смерти, или хотя бы намекнуть нам, что Тарквиний действительно видел ее шашни с рабом, и что она покончила с собой, чтобы не позориться из-за этого, вот такие истории были бы в самый раз. Или, если бы по слухам, а еще лучше по каким-нибудь оставшимся у родственников бумагам, выходило бы, что Порция умерла с перепою, вы бы здорово удовлетворили читателей на все времена; ибо нужно знать, что и мы на свой манер любим историю, особенно когда новые обстоятельства сомнительного характера проливают свет на известные персонажи. Я имею ввиду такие обстоятельства, что честный человек, оказывается, втихушку развратничал, что знаменитый герой был трусом, а его героизм это всего лишь пиар и т. д.

Nay, we are so fond of these kinds of information as to be pleased sometimes to see a character cleared from a vice or crime it has been charged with, provided the person concerned be actually dead. But in this case the evidence must be authentic, and amount to a demonstration; in the other, a detection is not necessary; a slight suspicion will do, if it concerns a really good and great character.

Да, мы любим такой сорт информации, чтобы герой, свободный от пороков или преступлений, на самом деле оказался бы перегружен ими по самое не могу. При условии, конечно, что этот человек уже умер. В противном случае должны быть веские доказательства, и чем больше, тем надежнее; для исторических же персонажей поиск истины излишен, достаточно одного легкого подозрения. Разумеется, если герой, действительно велик и знаменит. Кому интересно знать про грешки простых людей?

Plutarch.—I am the more surprised at what you say of the taste of your contemporaries, as I met with a Frenchman who assured me that less than a century ago he had written a much admired "Life of Cyrus," under the name of Artamenes, in which he ascribed to him far greater actions than those recorded of him by Xenophon and Herodotus; and that many of the great heroes of history had been treated in the same manner; that empires were gained and battles decided by the valour of a single man, imagination bestowing what nature has denied, and the system of human affairs rendered impossible.

Плутарх. Я весьма удивлен тому, что вы поведали о вкусах своих современников. Тем более что здесь в загробном мире я встречал одного француза, который всего за сотню лет до вас под именем Атрамена написал "Жизнь Кира", которой все очень якобы восхищались и в которой автор описал более великие деяния этого владыки, чем то до нас донесли писания Ксенофона и Геродота. В этих писаниях империи завоевывались и исход битв решался мужеством и умом единого человека. Воображением дополнялся недостаток фактов, так что вся история, похоже, состоит из одних невероятных событий. "

Bookseller.—I assure you those books were very useful to the authors and their booksellers; and for whose benefit besides should a man write? These romances were very fashionable and had a great sale: they fell in luckily with the humour of the age.

Книготорговец. Уверяю вас, что подобные книги очень полезны для авторов и их издателей, а для чьей еще пользы человек должен писать? Эти романы в моде и имеют большой коммерческий успех: они идут в ногу со временем, а против времени не попрешь.

Plutarch.—Monsieur Scuderi tells me they were written in the times of vigour and spirit, in the evening of the gallant days of chivalry, which, though then declining, had left in the hearts of men a warm glow of courage and heroism; and they were to be called to books as to battle, by the sound of the trumpet. He says, too, that if writers had not accommodated themselves to the prejudices of the age, and written of bloody battles and desperate encounters, their works would have been esteemed too effeminate an amusement for gentlemen.

Плутарх. Мсье Скюдери, которая на самом деле мадам, говорила мне, что эти романы были написаны во времена высокой духовности. Они появились на закате галантного века рыцарства, которое хотя и сходило с исторической арены, оставило в человеческих сердцах отпечаток мужества и героизма. И их смело можно назвать книгами, призывающими к битвам, призывом боевой трубы. Она говорила, что если бы писатели не приспосабливались к духу этого времени, и не писались о кровавых битвах и отчаянных поединках, они бы считались слишком женственными, чтобы быть развлечением для джентльменов.

Histories of chivalry, instead of enervating, tend to invigorate the mind, and endeavour to raise human nature above the condition which is naturally prescribed to it; but as strict justice, patriotic motives, prudent counsels, and a dispassionate choice of what upon the whole is fittest and best, do not direct these heroes of romance, they cannot serve for instruction and example, like the great characters of true history.

Истории о рыцарстве отнюдь на расслабляют, а наоборот вдохновляют ум, способстуют тому, чтобы человеческая натура поднялась над предназначенными ей природой пределами. Однако справедливость в делах, патриотизм, разумность в советах, и лишенный страсти выбор того что должно и хорошо, отнюдь не являются ведущими чертами героев романов. И потому они не могут служить образцом для подражания как великие характеры истории.

It has ever been my opinion, that only the clear and steady light of truth can guide men to virtue, and that the lesson which is impracticable must be unuseful. Whoever shall design to regulate his conduct by these visionary characters will be in the condition of superstitious people, who choose rather to act by intimations they receive in the dreams of the night, than by the sober counsels of morning meditation.

Моим мнением всегда было, что только свет беспримесной правды могут вести людей к доблести, а те примеры, которые неприложимы к практике, они бесполезны. Если кто и может направлять свое поведение по этим выдуманным образцам, то только экзальтированные люди, которые скорее руководствуются в своих действиях ночными видениями, чем здравыми утренними размышлениями.

Yet I confess it has been the practice of many nations to incite men to virtue by relating the deeds of fabulous heroes: but surely it is the custom only of yours to incite them to vice by the history of fabulous scoundrels. Men of fine imagination have soared into the regions of fancy to bring back Astrea; you go thither in search of Pandora. Oh disgrace to letters! Oh shame to the muses!

Следует однако оговориться, что во многих нациях люди подстрекались к действиям подвигами мифических героев: но, похоже, это только ноу хау ваших времен вдохновляться пороками мифических мерзавцев. Люди с тонким воображением поднимаются на его крыльях в небеса, чтобы разыскать там Астрею, вы же туда шастаете, чтобы снюхаться с Пандорой. Позор такой литературе! Позор таким музам!

Bookseller.—You express great indignation at our present race of writers; but believe me the fault lies chiefly on the side of the readers. As Monsieur Scuderi observed to you, authors must comply with the manners and disposition of those who are to read them. There must be a certain sympathy between the book and the reader to create a good liking. Would you present a modern fine gentleman, who is negligently lolling in an easy chair, with the labours of Hercules for his recreation? or make him climb the Alps with Hannibal when he is expiring with the fatigue of last night's ball? Our readers must be amused, flattered, soothed; such adventures must be offered to them as they would like to have a share in.

Книготорговец. Вы так искенне выражаете недогодавание нашими мастерами литературного цеха, но, поверьте мне, вина целиком лежит на читетелях. Когда вам справедливо заметила мадам Скюдери, авторы должны сообразовываться с манерами и предпочтениями тех, для кого они пишут. Чтобы книга нравилась, между нею и читателем должна быть определенная симпатия. Представьте себе современного джентльмена, который удобно развалился во вращающемся кресле, чтобы он ради отдыха совершал геркулесовы подвиги, или заставьте его карабкаться на Альпы с Ганнибалом, когда он едва дышит после утомительного ночного бала? Наши читатели должны быть развлечены, польщены, успокоены; им нужно предложить такие приключения, в которых они бы захотели принять участие.

Plutarch.—It should be the first object of writers to correct the vices and follies of the age. I will allow as much compliance with the mode of the times as will make truth and good morals agreeable. Your love of fictitious characters might be turned to good purpose if those presented to the public were to be formed on the rules of religion and morality. It must be confessed that history, being employed only about illustrious persons, public events, and celebrated actions, does not supply us with such instances of domestic merit as one could wish.

Плутарх. Первейших долг писателей -- корректировать пороки и глупости своего века. Я полагаю, что допустимо быть податливым к духу времени, если это не противоречит правде и морали. Ваше пристрастие к выдуманным характерам могло бы быть обращено на пользу, если бы они были носителями религиозных и моральных норм. Следует подчеркунуть, что история обычно трактует выдающиеся и государственные дела и поступки; она не может дать нам примеров домашних добродетелей, в которых каждый из нас нуждается.

Our heroes are great in the field and the senate, and act well in great scenes on the theatre of the world; but the idea of a man, who in the silent retired path of life never deviates into vice, who considers no spectator but the Omniscient Being, and solicits no applause but His approbation, is the noblest model that can be exhibited to mankind, and would be of the most general use.

Мои герои велики на полях сражений и в сенате, и действуют на исторической сцене; но показать человека, который идет себе потихоньку по житейским путям, не уклоняясь на порочные тропинки, который не ищет другого зрителя, кроме господа бога, и не ждет никаких иных аплодисментов своим деяниям, кроме его одобрения, -- было бы большой заслугой перед человечеством. Это был бы достойный образец для всехнего подражания.

Examples of domestic virtue would be more particularly useful to women than those of great heroines. The virtues of women are blasted by the breath of public fame, as flowers that grow on an eminence are faded by the sun and wind which expand them. But true female praise, like the music of the spheres, arises from a gentle, a constant, and an equal progress in the path marked out for them by their great Creator; and, like the heavenly harmony, it is not adapted to the gross ear of mortals, but is reserved for the delight of higher beings, by whose wise laws they were ordained to give a silent light and shed a mild, benignant influence on the world.

Примены домашних добродетелей былы бы очень полезны для женщин, даже более чем примеры героинь. Женские достоинства блекнут от дыхания публичной славы, как цветы на возвышенностях вянут от палящего солнца и сильных ветров. Но истинная хвала женщинам, только расцветает, подобно музыке сфер, тихой и мягкой, на тех путях, которые им предназначил создатель. И подобно небесной гармонии она не адаптируется для грубых смертных ушей, но услаждает слух высших существ, чьими мудрыми установлениями они должны светиться тихим, молчаливым светом и облагораживать свет своим мягким влиянием.

Bookseller.—We have had some English and French writers who aimed at what you suggest. In the supposed character of Clarissa (said a clergyman to me a few days before I left the world) one finds the dignity of heroism tempered by the meekness and humility of religion, a perfect purity of mind, and sanctity of manners. In that of Sir Charles Grandison, a noble pattern of every private virtue, with sentiments so exalted as to render him equal to every public duty.

Книготорговец. Да тут есть несколько английский и французских авторов, которые как раз хотят обработать это поле, как вы бы того хотели. Вот в характере Клариссы (это мне сказал один священник незадолго до моей смерти) можно найти достоинство героизма, умеренное мягкостью и религиозным умилением, чистотой помыслов и простотой манер. Или вот в сэре Ч. Грандисоне нам дается благородный такой образец частной добродетели, что он почти становится в один ряд с героями общественной жизни.

Plutarch.—Are both these characters by the same author?

Плутарх. Оба этих характера созданы одним и тем же автором?

Bookseller.—Ay, Master Plutarch, and what will surprise you more, this author has printed for me.

Книготорговец. Да, мистер Плутарх, и что вас может быть даже удивить, этот автор издавался у меня.

Plutarch.—By what you say, it is pity he should print any work but his own (??). Are there no other authors who write in this manner?

Плутарх. Жаль, что приходится печатать другие работы, кроме подобных. Но может есть и другие авторы, работающие в той же манере?

Bookseller.—Yes, we have another writer of these imaginary histories; one who has not long since descended to these regions. His name is Fielding, and his works, as I have heard the best judges say, have a true spirit of comedy and an exact representation of nature, with fine moral touches. He has not, indeed, given lessons of pure and consummate virtue, but he has exposed vice and meanness with all the powers of ridicule; and we have some other good wits who have exerted their talents to the purposes you approve. Monsieur de Marivaux, and some other French writers, have also proceeded much upon the same plan with a spirit and elegance which give their works no mean rank among the belles lettres. I will own that, when there is wit and entertainment enough in a book to make it sell, it is not the worse for good morals.

Книготорговец. Да, у нас есть еще один писатель, недавно покинувший мир ради ваших полей, который ловко окучивают поляну вымышленных историй. Его имя Фильдинг. И его романы, как говорят тонкие знатоки, отдают духом подлинной комедии и точно воспроизводят натуру, что не мешает им быть высокоморальными. Правда, он не дает уроков чистой добродетели, но он выставляет порок и низость во всей красоте их убожества и нелепости. Есть и другие остроумцы, которые направляют свои таланты по путям, которые вы, похоже, одобрите. Мсье Мариво, это уже француз, и не он один там у них, так же преуспел в сочетании духа и элегантности, которые помещают их не на самые низкие ступени в литературной иерархии. Если в книге есть и развлечение и остроумие, то я не против, чтобы она была еще и моральной: лишь бы хорошо продавалась..

Charon.—I think, Plutarch, you have made this gentleman a little more humble, and now I will carry him the rest of his journey. But he is too frivolous an animal to present to wise Minos. I wish Mercury were here; he would damn him for his dulness. I have a good mind to carry him to the Danaïdes, and leave him to pour water into their vessels which, like his late readers, are destined to eternal emptiness. Or shall I chain him to the rock, side to side by Prometheus, not for having attempted to steal celestial fire, in order to animate human forms, but for having endeavoured to extinguish that which Jupiter had imparted? Or shall we constitute him friseur to Tisiphone, and make him curl up her locks with his satires and libels?

Харон. Я думаю, Плутарх, вы несколько посбили спесь с этого молодца и продолжу с ним свое путешествие. Но это животное слишком вульгарно, чтобы представлять его мудрому Миносу. Хорошо бы увидеть Меркурия: уж он-то справился с ним бы должным образом. У меня есть намерение, оттартанить его к Данаидам. Пусть там наполняет их вечные сосуды, которые подобно современным читателям, сколько в них ни лей, остаются пустыми. Или уж приковать его к скале, рядом с Прометеем, не за попытки, конечно, воровства небесного огня ради того, чтобы вдохнуть жизнь в человеческие формы, а как раз за то, что он пытался погасить дух, данный им Юпитером? Или же мы определим его парикмахером к Тизифоне. Пусть там завивает ее локоны. А в качесте бигудей будут его сатиры и клевета..

Plutarch.—Minos does not esteem anything frivolous that affects the morals of mankind. He punishes authors as guilty of every fault they have countenanced and every crime they have encouraged, and denounces heavy vengeance for the injuries which virtue or the virtuous have suffered in consequence of their writings.

Плутарх. Минос никогда не награждает пошлости, особенно если она влияет на моральный климат. Он наказывает авторов, и сурово притом, за все их вины, а также преступления, к которым они подстрекали или которые одобряли, а также тот вред, которые они этими писаниями наносили добродетели и добродетельным людям.

 

Tags: 

Project: 

Author: 

Год выпуска: 

2017

Выпуск: 

8